Рођење Христово и Божић

Принт Фриендли, ПДФ и е-пошта

Рођење Христово и БожићРођење Христово и Божић

Божићно време је увек добро време за исправљање искривљених историјских чињеница у вези са Христовим Рођењем. Свето писмо је објавило да је Исусово сведочанство дух пророштва (Откривење 19:10). И за Њега сведочи сви пророци (Дела 10:43).

Дакле, Његово Рођење је проречено за седам векова унапред од пророка Исаије: Исаија 7:14 Сам ће вам Господ дати знак; Гле, Дјева ће зачети и родити Сина, и надјенут ће му име Емануило. Опет, у Исаији 9:6 Јер нам се дете роди, Син нам се даде, и власт ће бити на раменима Његовим, и име ће му се звати Чудесни, Саветник, Бог моћни, Отац вечни, Принц мира.

Пророчанство је објавило где ће се Христос родити – Михеј 5:2 Али ти, Витлејеме Ефрате, иако си мали међу хиљадама Јудиних, ипак ће из тебе изаћи к мени Он који ће бити владар у Израиљу; чији су изласци од давнина, одувек..

Отприлике пет векова пре Христовог рођења, анђео Гаврило је открио пророку Данилу да ће се Христ (Месија) појавити на земљи и да ће бити убијен за тачно 69 пророчких недеља (од седам година до недељу дана укупно 483 године) од датум објаве да се Јерусалим поново изгради и обнови из његових рушевина (Данило 9:25-26). Од датума те декларације 445. пре Христа до Тријумфалног уласка Господњег у Јерусалим на Цветну недељу 30. године нове ере било је тачно 483 године, користећи јеврејску годину од 360 дана!

Када је дошло време за испуњење, анђео Гаврило је поново био тај који је објавио Оваплоћење Девици Марији (Лк. 1:26-38).

Рођење Христово

Лука 2:6-14 И тако је било, да су се... навршили дани да она (девица Марија) буде избављена. И роди Сина свог првенца, и повије Га у пелене, и положи у јасле; јер за њих није било места у хану.

И беху у истој земљи пастири који су боравили у пољу, чувајући ноћу своје стадо. И гле, анђео Господњи дође на њих, и слава Господња обасја их, и они се јако уплаше. И рече им анђео: Не бојте се, јер, ево, јављам вам велику радост која ће бити за све људе. Јер вам се данас у граду Давидову роди Спаситељ, који је Христос Господ. И ово ће вам бити знак; Наћи ћете Бебу умотану у пелене, како лежи у јаслама. И одједном би са анђелом мноштво небеске војске хвалећи Бога и говорећи: Слава на висини Богу, а на земљи мир међу људима добра воља.

Порекло Божића: Свето писмо не даје тачан датум Господњег рођења, али 4. пре Христа је опште прихваћен период.

После Никејског сабора, средњовековна црква се спојила са католичанством. Константин је потом променио паганско богослужење или празник бога сунца са 21. децембра на 25. децембар и назвао га рођенданом Сина Божијег. Речено нам је да су у време Христовог Рођења у истој земљи били пастири који су боравили у пољу, чувајући ноћу своје стадо (Лк. 2, 8).

Пастири нису могли имати стадо у пољу ноћу 25. децембра када је у Витлејему зима и вероватно је падао снег. Историчари се слажу да је Христос рођен у месецу априлу када настаје сав други живот.

Неће бити наодмет да је Христос, Кнез живота (Дела 3:15) рођен отприлике у то време.

Звезда Истока: Матеј 2:1-2,11 Сада када се Исус родио у Витлејему у Јудеји

у дане цара Ирода, гле, дођоше мудраци са истока у Јерусалим говорећи: где је рођени цар јудејски? јер смо видели звезду Његову на истоку,

и дошли су да Му се поклоне. И кад уђоше у кућу, видеше Дете са Маријом, мајком Његовом, и падоше и поклонише Му се; и отворивши ризнице своје, принеше Му дарове; злато и тамјан и смирна.

Матеј 2:2 и Матеј 2:9 указују на то да су мудраци видели звезду у два различита времена, прво на истоку; и друго када је ишао испред њих док су путовали из Јерусалима у Витлејем, док није дошао и стао изнад места где је било Дете. Матеј 2:16 имплицира да су први пут видели Звезду две године раније. Неизбежан закључак је да је иза Витлејемске звезде стајала нека интелигенција! То је очигледно била натприродна Звезда. Било је потребно више од обичне звезде да објави долазак Бога у Христу да спасе расу. Сам Бог је то учинио у Звезди Истока: Следеће Писмо даје предност таквом Божјем чину: Јеврејима 6:13 Јер када је Бог дао обећање Аврааму, јер се није могао заклети ни у веће, заклео се самим собом.

Као што се Огњени Стуб уздизао из шатора и ишао пред синовима Израиљевим у пустињи (Излазак 13:21-22; 40:36-38), тако је и Звезда Истока ишла пред мудрацима и водила их ка место где је лежао Христос.

Мудраци: Термин који је преведен „мудраци“ у верзији краља Џејмса у Матеју 2:1 потиче од грчке речи „магос“, или „маги“ на латинском, речи која се користи за персијски учени и свештенички сталеж. Дакле, антички историчари верују да су мудраци дошли из региона Персије (Иран). Као део своје религије, посебну пажњу су обраћали на звезде и специјализовали се за тумачење снова и натприродних посета. Други кажу да су били краљеви, али то нема историјских доказа, иако се пророк Исаија можда позивао на њих говорећи:

Исаија 60:3 И незнабошци ће доћи к твојој светлости, и краљеви к сјају твог изласка.

Они нису могли бити Јевреји јер се чинило да нису имали интимно знање о Старом завету. Јер када су стигли у Јерусалим, морали су да се распитају код храмских свештеника где је требало да се роди Христос Цар.

Ипак, можемо бити сигурни да су ови мудраци са Истока, којима се указала Звезда, уводећи их у Витлејем, били побожни трагачи за истином.

Они су били типични за велико мноштво незнабожаца који су веровали у Христа. Јер је за Христа речено да је Светлост да осветли незнабошце (Лк. 2:32). Чинило се да знају да је Христос више од човека, јер су Га обожавали (Матеј 2:11).

Човек би помислио да ако уопште постоји нека наредба да се слави Рођење Христово, слављеници би чинили оно што су мудраци чинили, тј. признавали Христово Божанство и обожавали Му се. Али прослава Божића је више-мање комерцијална активност него истинско обожавање Христа.

Да би неко заиста обожавао Христа, он или она морају бити поново рођени, као што је и сам Христос рекао:

Јован 3:3,7 Заиста, заиста ти кажем, ако се ко не роди наново, не може видети Царства Божијег. Не чуди се што сам ти рекао: Морате се поново родити.

Драги читаоче, ако се ниси поново родио, можеш!

Проведите духовни Божић.

165 – Рођење Христово и Божић